Predstavljen je Ferrari Purosangue i više ništa neće biti isto. Dočekali smo svojevremeno i Lamborghini Urus, a u SUV segment su ušli i Aston Martin i Rolls Royce...
Skoro svi od navedenih proizvođača ekskluzivnih automobila su svojevremeno rekli su da ne planiraju ulazak u SUV segment. Ferrari je dugo izlazio sa saopštenjima da svet nikada neće videti Ferrari SUV. Pa šta? Meni lično je pre nešto više od deset godina godina PR Rolls Royce-a za naš region rekao da „apsolutno nemaju nameru da ulaze u SUV segment“.
Pa eto, u tih desetak godina su uspeli i da se predomisle, razviju nov model i predstave ga. I naravno, pojava modela Cullinan je pokrenula pravu lavinu komentara, koji su, koliko mogu da primetim, uglavnom negativni. Slično kao i kada je Porsche promovisao Cayenne. Od onih krajnje ishitrenih i nepromišljenih tipa – ružan je, pa do malo detaljnijih analiza, ali se sve one uglavnom svode na dizajn. Sično je i u slučaju Ferrari-ja. Niko se nije zapitao šta je zapravo Purosangue? Čemu on služi?
Koncept terenskog vozila je jasan. To je auto koji treba da se snalazi u bespuću. Koncept udobnog terenskog vozila je takođe potpuno jasan. To je automobil koji samo povremeno treba da se snalazi u bespuću. Ali čemu služi supersportski ručno izrađeni terenski model, to nikako ne mogu da razlučim. Da živim u nekom drugom svetu i da želim „najsportskiji“ mogući automobil, kupio bih možda Ferrari 812 GTS. Da mi treba terensko vozilo, kupio bih, šta znam... možda Land Cruiser...
Da li bih stvarno dao oko 500.000 evra za automobil koji ću da vozim van puta? Nisam siguran. A Purosangue zapravo ni ne može da se vozi van puta. Ima snagu 812-ice, ali visok klirens mu limitira performanse. Ima povišen klirens, ali sportsko oslanjanje i niskoprofilni pneumatici mu ubijaju of roud sposobnosti.
Kada se tako razmišlja, nameće se jasan zaključak – svetu nije potreban ni superluksuzni ni supersportski SUV. Ipak, oni su tu i najverovatnije će Purosangue biti najprodavaniji Ferrari model svih vremena, kao što će Cullinan biti najprodavaniji Rolls Royce svih vremena.
Priznajem, prija ta povišena pozicija sedenja. Svi smo nekada poželeli nešto što nam objektivno nije potrebno, a očigledno danas postoji dovoljan broj ljudi koju su spremni da za to nešto nepotrebno daju pola miliona evra. Da li je to dobro ili loše, to je jedna potpuno druga tema.
Pritom, niko ne zna da objasni ko su ti ljudi, a očigledno ih ima mnogo. Pa neće valjda sve Purosangue i Cullinane da voze šeici po peščanim dinama? |
