Dokle će prosečan vozač za par centimetara povećan klirens da doplaćuje kao da je uz to dobio i vrhunski 4x4 pogon, a zapravo nije dobio ništa?
Jedan od najvećih fenomena današnje automobilske industrije nije elektrifikacija i ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Ma koliko to mnogima smetalo i ponekad gubilo na svakoj logici, uvek taj fenomen možemo da pripišemo nekim nama nepoznatim lobijima koji tu priču forsiraju. Da li su to svetske vlade, svetske vlade iz senke, neke moćne korporacije, ne znamo, ali kada god nam elektrifikacija auto industrije izgleda nelogično, pripišemo to nekoj nepoznatoj sili i stvar je rešena.
Fenomen koji mnogo više zbunjuje je popularnost krosovera. Zbunjuje više, jer nije lako dokučiti zašto je ova klasa tako popularna. To da se proizvode automobili koji imaju nekoliko centimetara viši klirens od standardnog, nikako ne možemo da pripišemo mračnoj sili koja deluje iz senke. To odsustvo neobjašnjivog, zapravo celu stvar još više mistifikuje…
Ali, hajde da pokušamo da napravimo prostu rekontrukciju događaja. Pre nekoliko decenija postojali su obični automobili, koje su vozili obični ljudi, a postojala su i terenska vozila, kakva su vozili avanturisti, istraživači, vojska… Onda se neko dosetio da terenski automobil ponudi običnom vozaču koji je za tako nešto spreman da plati. Naravno ti automobili su bili prilagođeni svakodnevnim potrebama, tako da su postali udobniji i opremljeniji. Tako je nastala SUV klasa. To su bili automobili prilagođeni svakodnevnoj upotrebi, ali koji su zadržali veći deo svojih terenskih sposobnosti.
I tako su godinama SUV modele vozili ljudi kojima oni zapravo nisu bili potrebni, jer baš nikada nisu u njima silazili sa asfalta. Ipak, činjenica je da većina vozača uživa u toj povišenoj poziciji sedenja koja daje preglednost i osećaj sigurnosti. Proizvođači su shvatili šta sekupcima dopada, a šta im zapravo nije potrebno, pa su tako počeli da klasičan SUV model “čerupaju”. Prvo su se pojavili SUV modeli bez 4x4 pogona. Mali broj automobilskih zaljubljenika je time bio zgrožen, ali ništa posebno se nije desilo, a kupci su bili srećni da svoj SUV dobiju za manje novca.
Usledio je dalji “razvoj”, jer pošto niko svojim SUV modelom ne silazi sa asfalta, brzo je na red došla i tema upravljivosti. Tako su SUV modeli zadržali klirens, jer je to ono što kupac želi, ali su dobijali oslanjanje koje je sve više i više prilagođeno vožnji na asfaltu. Takvi su postajali i točkovi – balone su zamenili niskoprofilni pneumatici. I tako smo, korak po korak, stigli do klasičnog krosovera – automobila koji izgleda kao terenac, a zpravo to nije.
Kada se pojavio Nissan Qashqai sve to je još imalo smisla. Postojale su 4x4 verzije, bio je to automobil koji ponekad može da se snađe van asfalta. Ali, danas je ponuda postala apsurdna, jer na tržištu se nalaze automobili sa povišenim klirensom, pogonom na jednoj osovini i niskoprofilnim pneumaticima. U suštni automobili bez ikakve logike – nemaju terenske sposobnosti, a zbog klirensa nimaju ni vozne karakteristike. Šta više, zbog povećanog klirensa moraju da imaju veoma kruto oslanjanje, da bi na putu bili stabilniji, pa su samim tim prilično neudobni. Takođe, negde na tom “razvojnom putu” se jedna od značajnihprednosti SUV modela, a to je prostranost, potpuno izgubila.
Kreiranje automobila je uvek bio kompromis,ali čini se dase kod modernih krosovera logika pravljenja kompromisa negde usput potpuno zanemarila. I sve to prosečan vozač ne samo da trpi, već je za par centimetara veće rastojanje od asfalta spreman da doplati. Papreno doplaćuje za nekoliko centimetara duže opruge oslanjanja, a da pritom ne dobije ništa od onoga što se kod SUV klase u samom početku podrazumevalo. Dobija vazduh ispod automobila.
OK, razumem, nije sve u praktičnosti i logici, jer da jeste, zašto bi postojali naki od najlepših kupe automobila. Ipak, veliko je pitanje zbog čega su krosoveri toliko popularni da su bukvalno eliminisali klasične heč-bek, MPV, karavan ili sedan modele, a da pritom od njih objektivno nude manje… |
