Ekrani osetljivi na dodir u kabinama automobila očigledno nisu samo prolazna moda, sasvim sigurno su tu da ostanu neko vreme. Nažalost, ta priča nema uvek mnogo smila...
U savremenoj automobilskoj industriji su se poslednjih godina iskristalisala dva fenomena – poplava krosovera i poplava ekrana. Ova dva trenda izdvajam iz prostog razloga što se čini da nisu prolazna moda. Sećamo se u jednom trenutku su hit bili MPV modeli, odnosno monovolumeni. Toliko su bili popularni da je Mercedes odlučio da na taj način A-Klasom uđe u segment kompaktnih automobila. Danas je A-Klasa više nije monovolumen već klasičan konkurent VW Golfu, a MPV segment je praktično nestao. Isto je bilo i sa kupe kabriolet automobilima. U jednom trenutku svaki proizvođač je morao da ima bar dva u ponudi, a danas su potpuno zaboravljeni. Krosoveri i ekrani su, izgleda, tu da ostanu.
Krosoveri su posebna tema koju ćemo posebno obraditi, a mogli bi ovde koju reč o ekranima. Sve je krenulo sa klasičnim ekranom osetljivim na dodir. Bila je to revolucija. Odjednom se proizvođačima na raspolaganju našao jedan potpuno nov interfejs koji je omogućavao da se u njega smesti mnogo toga. Mnoge komande koje se ređe koriste su mogle da budu eliminisane i smeštene negde duboko u menijima. Takođe, ekrani su bili nezamenljivi kada je saopštavanje informacija navigacije bilo u pitanju.
A onda je šarenilo i tržišno utrkivanje skrajnulo zdravu logiku i kompletan koncept je u potpunosti obesmišljen. U jednom trenutku proizvođači su zaboravili zbog čega je tač skrin tehnologija zapravo implementirana u automobilske enterijere. Tako smo vrlo brzo došli do toga da kod nekih automobila u meniju treba da tražimo dugme za recirkulaciju vazduha. To je ono dugme koje smo do tog trenutka, kada se ispred nas nađe autobus koji ispušta oblak dima, pritiskali mahinalno bez gledanja. Sada je i to postala procedura.
Tako je Volvo smislio kako da zakomplikuje najobičniju promenu temperture u kabini, pa ako ste u modu muzičkog sistema, a jeste, treba da prvo otvorite skalu pa da onda na njoj onako u vožnji „ubodete“ pravu temperturu. Zašto bi samo bez skretanja pogleda sa puta okrenuli rotirajući prekidač, kada može komplikovanije? Zato što je "fora". Primera obesmišljavanja u suštini dobrog koncepta ima mnogo.
Ipak, čini mi se da, iako ekrana nikada nije bilo više, kao da proizvođači u svoj toj tržišnoj histeriji polako pronalaze pravi put. Daleko od toga da su danas kokpiti jednostavni za upotrebu i da nema ni govora o povratku na staro, ali čini mi se da stvari dolaze na svoje mesto polako. U principu bi najbolje bilo „prepisivati“ od nemačkih proizvođača, na prvom mestu Audija, koji je kokpit osmislio tako da vozač ima na raspolaganju sve prednosti koje nudi ova tehnologija, ali apsolutno može da koristi automobil bez uputstva za upotrebu.
Samo se nadam da za nekoliko godina neće standard postati kokpiti kao u Tesla Modelu 3 (slika gore). Po cenu da jednog dana ovo što sada pišem bude prevaziđeno, nepromišljeno ili smešno, takav kokpit mi u ovom trenutku izgleda kao uvreda za zdrav razum i dodvoravanje publici sa minimumom (automobilske) svesti i ukusa. |
