Posle haotičnih četrdesetih godina, tokom kojih je kreativnost inženjera i dizajnera više bila usmerena na stvaranje vojnih vozila i tehnike, pedesete su donele ekspoziju kreativnosti
Prva polovina četrdesetih godina prošlog veka je iz svima poznatih razloga uglavnom protekla u kreiranju terenskih vozila, kamiona, aviona… Estetika, komfor i slične osobine bile su potpuno skrajnute. Drugu polovinu četrdesetih je obeležio opravak i lagano hvatanje zaleta, da bi tokom pedesetih godina prošlog veka došlo do prave eksplozije kreativnosti svake vrste.
Ono što je najupadljivije je lagani prelazak na klasičnu karoseriju kakvu i danas poznajemo, za razliku od vozila iz prethodnih decenija, kod kojih su prednji točkovi bili sakriveni pod sopstvenim blatobranima, odvojeno od motorskog prostora. Pored dizajna primenjivana su i savremena tehnička rešenja, a u nekim modelima su se pojavili sistemi kojima se proizvođači i danas hvale i koji danas predstavljaju dodatnu opremu.
Pred vama je DriveGreen Top Lista osam najboljuh automobila nastalih tokom pedesetih godina prošlog veka.
Mercedes-Benz 300SL
Mercedesov 300SL iz 1954. godine je možda i najznačajni automobil svoje dekade, a možda i najznačajniji Mercedesov model svih vremena. Ovim automobilom nemački proizvođač je do te mere promešao karte, da su naredna tri deljenja konkurenti bili nemoćni i bez ijednog keca u rukavu. Izgled automobila nema potrebe opisivati, a vrta koja se otvaraju u stilu galebovih krila su nešto što i danas predstavlja ekskluzivu.
Za pogon je bio namenjen trolitarski redni šestocilindraš sa oko 220 konjskih snaga. Motor nije bio potpuno nov, ali je bio opremljen novom aluminijumskom glavom motora i super modernim Bošovim sistemom mehaničkog ubrizgavanja goriva direktno u cilindar. To rešenje je preuzeto sa lovačkih Meseršmita iz Drugog svetskog rata.
Chevrolet Corvette
Automobil koji i danas mami uzdahe i predstavlja san mnogih vozača. Možda i jedini američki sportski model koji ni u jednoj svojoj generaciji nije bio ružan, a proizvodi se i danas. Prva generacija sa oznakom C1 predstavljena je 1953. godine, ali nije postala trenutni hit. Prodaja je slabo išla pa je Dženeral Motors za 1955. godinu limitirao proizvodnju na samo 700 primeraka. Ipak, prva generacija Korvete danas predstavlja vredan kolekcionarski primerak. U Ševroletu nisu odustajali od usavršavanja ovog modela. Prva generacija je brzo redizajnirana, dobila je dvostruke svetlosne grupe napred i moderniji zadnji deo. I tehnički ovaj model je konstanto usavršavan, tako da je vrlo brzo ugrađen i motor sa ubrizgavanjem goriva i 360 konjskih snaga.
Citroen DS
Revolucije u automobilskoj istoriji nisu tako česte, a poprište jedne od najvećih je bio Pariz 1955. godine, kada je predstavljen Citroen DS. Novitet nije bio napredan samo u odnosu na svog prethodnika, model Traction Avant, već uglavnom na sve automobile koji su do tog trenutka postojali, na obe strane atlantika.
Za prvih 15 minuta od otvaranja kapija Salona u Parizu, Citroen je ubeležio 743 porudžbine, a do kraja dana ih je bilo ukupno 12.000. Tadašnji mediji su bili jednoglasni – bio je to automobil koji je izgledao kao da nije sa ovog sveta, a slične ocene je dobio i posle prvih test vožnji. Naravno, najviše je hvaljena vanserijska udobnost kombinovana sa vrhunskim voznim karakteristikama, a što je sve omogućilo hidropneumatsko oslanjanje.
U mnogo čemu “ajkula” je bila ispred vremena. Bio je to prvi masovno proizvođen automobil sa disk kočnicama opremljenim servo uređajem, a presedan je predstavljao i upravljač sa servo asistencijom. Do koje mere je “ajkula” bila napredan automobil, čak i tokom kasnije produkcije, dovoljno ilustruje primer da je 1973. godine, pred sam kraj proizvodnje, promovisana verzija “DS 23”, opremljena četvorocilindrašem od 2,3 litra radne zapremine sa elektronskim ubrizgavanjem goriva.
Cadillac Eldorado
A ako je potrebno nabrojati pet svetskih brendova koji su u prošlosti bili lideri na polju inovativnosti, svakako bi se među njima našao i Cadillac. Možda jedini američki automobilski brend koji bi, kada je tehnika u pitanju, mogao ravnopravno da se nosi sa evropskim modelima. U pitanju je brend koji je originalnošću, tehničkim unapređenjima, dizajnom, luksuzom, pa i raskalašnošću, svojevremeno postavljao standarde i navodio konkureciju na drugačije razmišljanje i revidiranje dugoročnih planova.
U svakom slučaju, za Cadillac se slobodno može reći da je bio motor pokretač novih trendova tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Možda najbolji sibol te razuzdanosti je i model Eldorado. To je jedan od retkih automobila kod kojega dizajn apsolutno nema nikakve veze sa funkcijom, ali to mu niko ne zamera.
Fiat 500
Automobil koji nije potrebno posebno predstavljati. U periodu od 1957. do 1975. godine Fiat je proizveo oko 3,8 miliona primeraka modela 500, što je i po današnjim standardima izuzetan uspeh. Ovaj automobil je nasledio model sa istom oznakom 500 i nadimkom Topolino.
Danas Fiat proizvodi električni model 500, ali on je samo inspirisan slavnim pretkom, a orijentisan je lajfstajl segmentu tržišta. Potpuno suprotno tome, model iz 57-e godine je bio namenjen motorizaciji najsiromašnijeg dela italijanske populacije. Pokretao ga je dvocilindrični vazdušno hlađeni motor od 500 kubika i samo 13 konjskih snaga. Iako skromna snaga, automobilu ukupne dužine manje od tri metra i oko 500 kilograma, u gradskim uslovima je obezbeđivala sasvim solidne performanse.
BMW 507
Ko bi rekao da ovako lep automobil može da uništi svoju rođenu, a ne konkurentsku auto kompaniju. Istina, model 507 nije uništio BMW, ali takav scenatio je bio veoma realan. U pitanju je model koji je BMW projektovao na nagovor Maksa Hofmana (Max Hoffman), poznatog američkog uvoznika luksuznih automobila. Ideja je bila da se američkom tržištu ponudi sportski kabriolet koji bi cenom mogao da se smesti između skupljeg Mercedesa 300SL i jeftinih Triumph i MG sportskih roudstera.
U BMW-u su se latili posla i nastao je prelepi 507. Nažalost, troškovi razvoja su bili previsoki, tako da je automobil na kraju umesto planiranih 5.000 dolara koštao atronomskih 10.000 dolara, pa je plan o prodaji 5.000 vozila godišnje pao u vodu. Proizvedena su ukupno 252 automobila. To je BMW dovelo praktično na rub propasti, a činjenica da su proizvedena samo 252 automobila, umesto planiranih desetina hiljada, ovaj model danas čini retkim i vrednim kolekcionarskim primerkom.
Ford Thunderbird
Fordov Thunderbird iz 1955. godine je bio jedan krajnje neobičan automobil. Od samog starta ovaj model nije zamišljen kao direktan konkurent Ševrolet Korveti, to je tek desetak godina kasnije na pravi način postao Mustang. Thunderbird je svrstan u klasu “personal luxury car” i nikada mu nije namenjena uloga sportskog automobila. Eto, čak i pedesetih godina velike kompanije su imale inspiraciju da bez preke potrebe izmišljaju nove klase automobila, iako to od njih niko nije tražio.
Ipak, ispostavilo se da je ovaj model postao jedan od najljućih rivala Korveti, jer je pored sportskog karaktera nudio i udobnost. Dovoljno je ilustrativan podatak da je u prvoj godini prodato čak 23 puta više Fordovih nego Ševroletovih sportista. Thunderbird je doživeo čak 11 generacija, a poslednja je retro stilizovani kabrio iz 2002. godine.
MINI
Popularni mini svi više vezuju za šezdesete godine prošlog veka, jer tada je predstavljao pravi hit. Ipak, British Motor Corporation (BMC) je prvi primerak proizvela 1959. godine. Dizajn potpisuje genijalni Alek Isigonis (Alec Issigonis), ali od samog izgleda, mnogo je značajnija njegova konstrukcija. U to vreme osnovna konstrucija automobila je bila napred uzdužno postavljen motor i pogon na zadnjoj osovini.
Poprečno smešten motor i pogon izveden na prednju osovinu je predstavljao pravo otkrovenje, zahvaljujući kojem su putnički i prostor za prtljag mogli da zauzmu čak 80 odsto ukupne dužine karoserije. To je ovaj maleni automobil činilo veoma prostranim i praktičnim. Pod raznim brendovima je MINI sklapan do 2000. godine, a danas se ovaj popularni brend nalazi u vlasništvu BMW-a. |
