Ponekad zaista nije jasno zašto se neki automobili slabo prodaju, baš kao što nije ni jasno zašto za nekim besmislenim modelima vlada prava pomama. Neki od automobila o kojima ovde pišemo su bili ispred vremena, a neki jednostavno nisu imali sreće…
Automobilska istorija je prepuna priča o promašajima pojedinih proizvođača, o neuspešnim modelima, o automobilima sa značajnim konstruktivnim propustima koji su ih koštali uspeha na tržištu. Pričaćemo i o njima, ali ovaj put smo sastavili listu automobila koji jednostavno nisu imali sreće. Uglavnom im ništa nije nedostajalo tehnički, kvalitet uglavnom nije bio doveden u pitanje, jednostavno njihovi tvorci su omanuli u onom najvažnijem – nisu ih dobro pozicionirali na tržištu. Kod nekih je problem bila cena, nekima klasa kojoj pripadaju, a neki jednostavno možda nisu ni trebali da budu napravljeni jer nije imao ko da ih kupi…
Renault Avantime
Ime ovog modela u prevodu znači ispred vremena. Nažalost, ispostavilo se da je zaista bilo tako, jer Avantime je očigledno bio i previše ispred svog vremena. U Renou su želeli da osmisle automobil koji bi posedovao kvalitete modela Espace, ali i da ih kombinuje sa vozilima naglašenijeg sportskog karaktera. Tako je nastala jednozapreminska karoserija bez B stubova sa ogromnim panoramskim krovom. Automobil je bio izuzetno originalan, a u zadnjem delu moža isuviše. Ispostavilo se da tržište i nije bilo prilično gladno ovakvog tipa automobila, jer od 2001. do 2003. godine je proizvedeno tek nešto više od 8.500 primeraka.
Vokswagen Pheaton
Jedna od najvećih automobilskih misterija i dokaz da ljudi do te mere robuju brendovima, da su u stanju da zanemare istinski kvalitet. Drugačije nije moguće objasniti neuspeh ovako dobrog i kvalitetnog automobila. Pheaton je delio platformu sa prestižnim Bentley Continental-om GT, a po ocenama mnogih od njega je bio još kvalitetniji. Očigledno prosečan kupac automobila u toj cenovnoj klasi jednostavno nije želeo Volkswagen znak. Brojke su bile neumoljive. Nova fabrika u Drezdenu je projektovana za proizvodnju 20.000 vozila godišnje, a u proseku je prodato tek 6.000 primeraka godišnje.
Mercedes R-Class
Veliki i luksuzni MPV – tržišni segment u koji je Mercedes polagao velike nade. Kada je promovisana R klasa, plan je bio proizvodnja 50.000 primeraka godišnje, od čega bi se polovina prodavala u Americi. Nažalost, procena je bila pogrešna, ispostavilo se da kupci u ovoj klasi ne žele da doplaćuju za premijum kvalitet. Bogata ponuda motora, prostranost, udobnost – ništa nije moglo da pomogne. Ni do danas se situacija nije značajno promenila, čak je i nepovoljnija po MPV segment, koji je praktično uništen sve većom popularnošću krosovera.
Bugatti EB110
Danas proizvodnja superautomobila pre može da se smatra dobrom reklamnom kampanjom nego održivim poslovanjem. Kada je 1991. godine predstavljen model EB110, situacija je bila drugačija. Sam automobil je predstavljao remek-delo. Ultralagana karoserija, V12 motor od 3.500 kubika sa 60 ventila i 4 kompresora je preko sva četiri točka do asfalta isporučivao 560 konjskih snaga. Rezultat je u to vreme bio zastrašujući – ubrzanje do stotke za 3,2 sekunde i maksimalnih 358 kilometara na čas. I sve to nije bilo dovoljno, fabrika je 1995. godine zatvorena zbog finansijskih problema.
Jaguar X-Type
Upakovati ime zvučnog brenda u odličnu i proverenu platrormu, uz obilje kvaliteta, izgleda kao dobitna kombinacija. Kombinacija od koje mnoge kompanije danas ubiraju ogroman profit. Ipak, kada je promovisan Jaguar X-Type 1991. godine,kao da je situacija bila drugačija. Ovom modelu u prodaji nije mogla da pomogne ni činjenica da je baziran na odličnoj platformi koju koristi Ford Mondeo. Dizajn je bio dobar, kvalitet takođe. Najveći problem sa kojim se ovaj model suočavao je bio očigledno prejaka konkurencija, jer u borbi protiv Mercedesa, BMW-a i Audija sve to nije bilo dovoljno.
Tucker 48
Ovo je jedini automobil na listi koji realno i nije mogao tako lako da zaživi. Tucker-ov model 48 je ime dobio po godini promocije, ali njegov debi su pratile mnoge kontroverze i tehnički problemi. Dugo se tragalo za odgovarajućim motorom, problemi tehničke prirode su se pojavljivali sa svih strana. Na kraju se ispostavilo da su želje dizajnera bile ipak veće od realnih mogućnosti. Sudbini ovog modela nisu mogla da pomognu ni napredna rešenja poput ubrizgavanja goriva, magnezijumskih točkova i dodatnog trećeg svetla koje je osvetljavalo put u krivinama.
Citroen C6
Citroenova luksuzna limuzina doživela je sličnu sudbinu kao i Volksvagen Pheaton. Sudbinu da kupci u toj klasi žele proverene brendove, a francuskoj kompaniji nije mnogo pomogao, a verovatno i dosta odmogao, prilično avangardan dizajn. Sve ostale karakteristike su bile na strani modela C6. Tu su bili obavezni V6 motori, vrhunsko hidraulično oslanjanje i neopisivo avangardan i kvalitetan enterijer. Sve to nije bilo dovoljno. Kada je predstavljen ovaj model 2005. godine, planirana je produkcija od 20.000 jedinica godišnje. Ispostavilo se da je po isteku proizvodnje sedam godina kasnije proizvedeno ukupno tek nešto više od 23.000 primeraka ukupno. Šteta… |
